Ulazna vrata kroz istoriju
Građevina Građevina
Da li ste se ikada zapitali kada je nastalo nešto bez čega ne možemo da zamislimo našu svakodnevnicu? Dok prebiremo po džepovima da pronađemo ključ od ulaznih vrata, da li se zapitamo od kada se tačno zaključavamo i zašto su danas sigurnosna vrata nešto bez čega ne može da se živi?
Ulazna vrata su u masovnoj upotrebi kratak deo istorije stanovanja, ali se u arhitekturi sa posebnom pažnjom upotrebljavaju vekovima. Vrata su lice građevine i jedan od ključnih elemenata svakog doma, pa su se menjala, oblikovala i transformisala kroz istoriju, zajedno sa monumentalnom arhitekturom. Od primitivnih pregrada do složenih konstrukcija sa moćnim bravama teškim za obijanje, vrata su uvek predstavljala simbol sigurnosti i zaštite. Ali pored toga, predstavljala su i estetski značajan detalj u arhitekturi mnogih naroda kao simbol prijateljske dobrodošlice.
Danas su sigurnosna vrata deo urbanog načina življenja, koje sa sobom nosi brojne izazove. U želji da sve obuhvatimo, i lepotu i funkcionalnost, na tržištu se mogu pronaći vrata različitih stilova, sa visokim performansama izolacije i zaštite.
Praistorija
Logično je da su se razne vrste pregrade i barijera pravile još od najranijih ljudskih skloništa. Obešeni tekstil, životinjska koža, a zatim i pregrade napravljene od drveta, kamena, lišća i blata, bila su prva ograničenja između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora. Na taj način naši preci mogli su da se zaštite od hladnoće ili divljih zveri.
Neki istoričari smatraju da se početak ljudske civilizacije vezuje baš za upotrebu ulaznih vrata. Prvo, zato što postojanje vrata simbolizuje statički način života i naseljavanje (nasuprot nomadskom), ali i zato što se na taj način mogla zaštititi imovina i praviti skladište hrane, drveta i druge sirovine.
Stari vek i vreme nastanka prvih čvrstih oblika
Čvrsta vrata, kakva danas poznajemo pojavila su se u Mesopotamiji i starom svetu. Korišćena su prevashodno za obezbeđenje objekata koji su bili od izuzetne važnosti, palata i javnih građevina, a kod običnog stanovništa čuvala su uskladištenu hranu i dragocenosti. Prva čvrsta vrata pravljena su od kamena, bronze i jakog drveta.
Kamena ulazna vrata konstruisana su kao rotirajuća i uglavnom su služila za ulazak u palate, utvrđenja i svetilišta. Bronzana vrata korišćena su kod starih Grka i Rimljana i čuvala su ulaz u objekte od posebnog značaja. Među običnim stanovništvom korišćena su uglavnom drvena vrata. Od društvenog statusa domaćina zavisio je i izgled i čvrstina vrata.
Bogatiji slojevi stanovništa koristili su vrata izrađena od kvalitetnijeg drveta i ojačana gvožđem, dok su niži slojevi stanovništa koristili vrata napravljena od običnih dasaka, ukoliko su ih uopšte imali. Sirotinja je često umesto ulaznih vrata koristila zastore od kože ili druge čvrste tkanine.
Za razliku od ulaznih vrata, sobna vrata pojavljuju se u upotrebi tek u 15. veku, prvo u Italiji a zatim i u ostatku sveta. Jednostruka panelna vrata koja su danas u masovnoj upotrebi su tekovina 20. veka.
Ulazna vrata u svetu
Uobičajena zapadnjačka vrata bila su načinjena od vertikalnih dasaka sa horizontalnim i dijagonalnim učvršćenjima, sa dugačkim gvozdenim šarkama i bila su okovana ekserima.
U Sjedinjenim Američkim Državama koristila su se vrata sa zastorima ili paravanima, a kaubojski filmovi su nam prikazali i čuvena dvokrilna salunska vrata koja su imala mehanizam za vraćanje u prvobitni položaj i omogućavli lako kretanje i prolaz između.
Veoma popularna su bila i specifična „holandska vrata“, potekla od flamasko-holandskog tipa arhitekture. Ona su u sredini isečena, pa se gornja polovina otvarala, dok je donja ostajala zatvorena.
Francuska vrata su poznata po tome što zbog staklenih delova pružaju mnogo svetlosti u objekat. Zato su se ova dvokrilna vrata odomaćila u upotrebi za balkone, terase, letnje kuhinje.
Ulazna vrata su izuzetno važan element. Ovo je posebno važno kod istorijskih objekata gde ulazna vrata predstavljaju važan vizuelni motiv u formiranju celokupne slike i stila objekta. Upravo je ovo jedan od najvažnijih razloga zašto se ulaznim vratima na istorijskim objektima treba posvetiti posebna pažnja, očuvanju njihovog originalnog izgleda ili, ukoliko ovo više nije moguće, što vernijoj replici. Očuvanjem ulaznih vrata objekta čuva se i njegov arhitektonski karakter i vizuelni identitet.
U toku XX veka počela je masovna upotreba metala za izradu ulaznih vrata, posebno na javnim i komercijalnim objektima. Pogotovo je bio popularan aluminijum, pretežno zbog svoje lakoće i otpornosti na koroziju i spoljašnje uticaje. Takođe, mnoga drvena vrata iz pretkodnih istorijskih doba su u ovom periodu zamenjena metalnim vratima sa staklenim površinama, pretežno iz praktičnih razloga.
Ulazna vrata danas
Danas postoje sigurnosna vrata različitih tipova. Izrađuju se od drveta, metala, stakla i PVC-a. Mogu biti jednokrilna i dvokrilna. Pravilo je da se otvaraju prema unutra, osim ukoliko prostor ne zahteva drugačije. Pored estetskih, ulazna vrata bi trebalo pre svega da nam pruže sigurnost i odličnu zvučnu i termo izolaciju. Moraju da budu otporna na atmosferske pritiske (ako pričamo o kući), požar (protivpožarna vrata) i buku. Velike gvozdene ključeve zamenile su suptilne brave sa više pravaca zaključavanja i nekoliko položaja zaključavanja.
Zbog svega toga, savremena sigurnosna vrata pružaju veliku bezbednost, uz estetiku koja se savršeno uklapa u naš brz i moderan način življenja.
Srodni tekstovi:
Vrste monitora za računar
Kada govorimo o računarima onda možemo danima provesti vreme pričajući koje performanse su bolje od ...
DetaljnijeOptimalno čišćenje i uređenje doma
Svako od nas teži da njegov dom bude mesto koje odiše čistoćom, urednošću i harmonijom...
Detaljnije
Koliko košta hidroizolacija kupatila
Bilo da renovirate staro ili pravite novo kupatilo, hidroizloacija kupatila je nešto š...
Detaljnije